Sportski ribolovci Srbije
Čuvajmo ribolovne vode danas
da bi nam deca uživala sutra!
BABUŠKA (Carassius auratus)
carstvo: Animalia
tip: Chordata
klasa: Actinopterygii
red: Cypriniformes
porodica: Cyprinidae
rod: Carassius
vrsta: C. auratus
Zlatni karaš (lat. Carassius auratus) je riba sa koštanim skeletom, košljoriba, a prema savitljivim koštanim žbicama u perajima pripadaju mekoperkama. Zajedno sa šaranom, deverikom, mrenom i mnogim drugim ribama naših slatkih voda, obrazuje porodicu šarana.
* Latinski naziv: Carassius auratus
* Lokalni nazivi: Zlatni karaš
* Maks. dužina: 45 cm
* Maks. težina: 1,5 kg
* Vreme mresta: od maja do juna
Navike, stanište, rasprostranjenost
Zlatni karaš naseljava tihe i tople nizijske vode, mrtvaje, bare, rukavce, ritove, jezera obrasla vodenim biljem, kanale, akumulacije i uopšte vode sa muljevitim i glinovitim dnom. Najviše mu odgovaraju uslovi u kojima živi šaran. Dosta dobro podnosi nedostatak kiseonika u vodi.
Zlatni karaš živi na dnu gde se i hrani sitnim životinjama i delovima biljaka. U toku leta se hrani intenzivnije, dok zimi potpuno prestaje sa uzimanjem hrane. U vodama koje se zimi potpuno lede, preživljava zahvaljujuci svojoj telesnoj izlucevini koja se ne ledi, a obezbeduje vlažnost kože.
Opis i grada
Zlatni karaš ima svetlo belicasto, sivkasto, žuckasta leda, bokovi srebrnasti, a ponekad sa zelenim ili crvenkasto žutim prelivima. Peraja su crvenkasto siva. Usta mala bez brcica. Zajednicko im je visoko, sa strana spoljšteno telo pokriveno krupnim i cvrsto usadenim krljuštima. Ledna peraja je veoma duge osnove (14-21 žbica), a podrepna kratka (5-8). Prva žbica i jednog i drugog peraja je snažna i nazubljena. Usta su terminalna i bez brkova, a ždrelni zubi su visoki, spljošteni i jednoredni. Boja tela i paraja im može znacajno varirati pa se ništa uopšteno ne može reci.
Razmnožavanje
Zlatni karaš se pari u maju i junu, a ženka položi oko 300.000 komada jajašaca na podvodnom bilju.
TRAJNI LOVOSTAJ
LINJAK (Tinca tinca)
carstvo: Animalia
tip: Hordati
klasa: Actinopterygii
red: Cypriniformes
porodica: Šarani
rod: Tinca
Linjak, linj, linis (???. Tinca tinca) - je riba iz porodice šarana. Naseljava naše kao i vode skoro cijele Evrope, a prenijet je i u Sjevernu Ameriku, Sardiniju, Australiju i Novi Zeland. Pošto voli topliju vodu sjeverni dijelovi Skandinavije i bivšeg SSSR-a mu i nisu baš privlacni. Po ovome se cini da ga ima dosta u našim vodama ali je prava slika nešto drugacija...
Nalaženje
Linjak je nalik na vecinu šaranskih riba, a i clan je te najbrojnije familije. Kao jedini predstavnik istoimenog roda, zastupljenog u celoj Evropi, pronašao je zavidno mjesto i na trpezi. Tijelo mu je relativno zdepasto i izduženo, pokriveno gustim slojem sluzi, pa kažu da je "mastan" kao som. Sa njim ima još jednu slicnost, a to su brkovi, ali samo jedan par. Sva peraja su obla, s tim da su veca i deblja kod mužjaka i predstavljaju karakter za raspoznavanje polova. Na prvi pogled se cini da uopšte nema krljušti, ali one su sitne i duboko usadene u kožne nabore. Iako je nezahvalan za cišcenje, to ce te najlakše obaviti uz pomoc dudove kore, ili uz malo sirceta u vodi. Usta su mu terminalna, na gore usjecena, što je u vezi sa nacinom ishrane. Medutim, ono po cemu se odmah razlikuje od drugih riba je njegova boja "mocvarno" zelena (tamna) osnova sa zlatnim sjajem na bokovima i žuckasta na trbuhu, cine ga prepoznatljivim. Boja je u direktnoj zavisnosti od sredine u kojoj živi, te su i variranja velika.
Linjak je (globalno) stanovnik stajacih i sporotekucih voda: bara, jezera, nižih dijelova rijeke, mrtvaja, rukavaca,... Posebno voli blato i glinovitu podlogu sa gustom vegetacijom. Može da preživi u vodama u kojima skoro nema kiseonika ili neko vreme da živi izvan nje, da podnese visoke ljetnje i niske zimske temperature i da se zakopava u mulj. Sve ovo cini linjaka neosetljivim na fizicke vode, pa zato i može da nastani male, zarasle bazene u kojima bi mnoge druge ribe uginule.
Razmnožavanje
Mrijesti se u plitkim vodama, u kasno proljece i rano ljeto (od maja do avgusta). Sitnu i ljepljivu ikru odlaze na plitka mjesta, vodene biljke i samo dno, pri temperaturi od 20°C. Mala zelena jaja izlegu se za šest do osam dana u larve, koje poseduju ljepljivu žlijezdu kojom se prilijepe za listove biljaka i tako ostaju još nekoliko dana. Kada apsorbuju žumance jajeta pocinju aktivno da se hrane zooplanktonom, planktonskim larvama rakova i insekata, crvima i drugim sicušnim životinjama koje cine faunu dna. Intenzivno se hrani samo ljeti, a pri temperaturi od 4°C prestaje da se hrani. Tada se zakopava i prelazi u zimski san, kao i druge šaranske vrste. Pri naglom zagrijavanju vode, fiziološke funkcije organizma bivaju mu poremecene. U tim slucajevima prekida sa hranjenjem, leže na dno i miruje, u vidu ljetnjeg sna. Polnu zrelost dostiže u trecoj ili cetvrtoj godini života, pri dužini od 20 cm. Iako mužjaci sazrijevaju ranije od ženki, brzina rasta je u korist ženki. Maksimalna dužina je 70 cm i težina 8 kg. Krupniji primjerci su uobicajeni samo za ribnjake, dok se u ostalim vodama kapitalcima smatraju i primjerci od 2kg. Veoma je cijenjen u ishrani, jer ima bijelo, socno i ukusno meso i uzgaja se kao dodatni prinos u šaranskim ribnjacima. Zbog kvalitetnog mesa cijene ga i sportski ribolovci narocito u Zapadnoj Evropi.
Najbolje se lovi na larve komarca.
Buducnost opstanka
Pored velike plodnosti, 300.000 do 400.000 komada ikre, sa životnim vijekom od 10 godina, prirodna reprodukcija je smanjena i odvija se samo pod odgovarajucim uslovima. Iako se smanjenje brojnosti populacije ne uocava zahvaljujuci intenzivnom uzgoju u ribnjacima, veliki problem je nestajanje plavnih, mocvarnih podrucja koja inace cine prirodna plodišta i pogodna mijesta za mrijest svih riba. U Centralnoj Evropi je zbog komercijalnih razloga velicina ulova ogranicena uz zatvorene sezone za ribolov, a uzgoj, kojim se bave ribolovni klubovi, doprinosi njegovoj sadašnjoj distribuciji i brojnosti. Zaštita linjaka, kao i drugih riba, vezana je za zaštitu nižih dijelova reka, proširivanja obalske vegetacije i povezivanje rukavaca sa glavnim tokom. Kod nas je planom i programom predvidena njegova reintrodukcija, ponovno unošenje u vodene ekosisteme, i to prvenstveno na zašticenim prirodnim dobrima. Na taj nacin može se pomoci ovoj vrsti da bude manje ugrožena i zavisna od veštackog uzgoja.
skrenuo bih paznju da je linjak u stalnom lovostaju po novom zakonu,
Ima status izuzetno ugrozene i ranjive ribe
ako ga slucajno uhvatite, nezno mu poklonite zivot!
Ako ga vidite na tezgi, pozovite policiju!
KALIFORNIJSKA PASTRMKA (Salmo gairdneri)
carstvo: Animalia
tip: Chordata
klasa: Actinopterygii
red: Acipenseriformes
porodica: Salmonidae
rod: Parasalmo
vrsta: P. gairdneri
Kalifornijska pastrmka (lat. Parasalmo gairdneri) brza, veoma lepa slatkovodna riba koja živi u bistrim, cistim vodama, a pripada familiji Salmonidae.
* Latinski naziv: Salmo trutta - morpha lacustris
* Lokalni nazivi: ružicasta pastrmka
* Maks. dužina: od 25 do 60 cm
* Maks. težina: 15,8 kg
* Vreme mresta: pocinje u ranom prolecu a završava se u maju
Opis i grada
Kalifornijska pastrmka je nešto šira i snažnija od potocne pastrmke. Telo, ukljucujuci i peraja, joj je prekriveno tamnim pegama, a leda su joj tamnozelene boje. Po bokovina, koji srebrnasto svetlucaju, se pruža šarena linija duginih boja koja nijansom prelazi na crveno, i zbog toga je i dobila ime ružicasta pastrmka.
Navike, stanište, rasprostranjenost
Kalifornijska pastrmka poreklom je iz Amerike (Kalifornija, Kanada, Severna Amerika), a na prostore Evrope i Balkana je stigla 1893 godine kada su njome poribljene neke od voda. Ubrzo se privikla kako u rekama tako i u jezerima.
Kalifornijska pastrmka se u Srbiji masovno gaji u ribnjacima uglavnom zbog toga što dobro podnosi temperaturu i do 25°C.
Kalifornijska pastrmka se ne zadržava u otvorenim vodama. U nekim vodama postiže maksimalnu težinu i do 10 kg, ako ne bude ulovljena, buduci da je velika grabljivica i nasrce na sve mamce. Trofejima se smatraju i tri puta manji primerci. Prosecna lovna težina je od 200 do 900 grama.
Kalifornijska pastrmka se kao mala hrani planktonom i sitnim vodenim životinjama, a kasnije prelazi na krupniju hranu. Kad ostari, ona postaje grabljivica i drugoj ribi ne dozvoljava da dode do hrane. U njoj i njenim rodacima krije se veliki proždrljivac vrlo hitrih, ali i gracioznih pokreta.
Razmnožavanje
Kalifornijska pastrmka se mresti u rano prolece (mart - april), pa sve do maja. Tada po telu dobija još izražajnije boje, tzv. mresni osip, kada postaje prava lepotica. U to vreme menja i boju mesa i dobija jaci riblji miris. Izleže do 2000 jajašaca, a polno je zrela izmedu druge i trece godine kad je dugacka od 20 do 25cm.
BEZRIBICA (Pseudorasbora parva)
carstvo: Animalia
tip: Chordata
klasa: Actinopterygii
red: Cypriniformes
porodica: Cyprinidae
rod: Pseudorasbora
vrsta: P. parva
Pseudorasbora parva (takoder poznat kao topmouth krkuša) je riba pripada Cyprinid obitelji, porijeklom iz Azije, ali je uvedena i sada smatra invazivne vrste u Europi.
Invazivne vrste
Riba je uveden 1960 u barama u Nucet, Dâmbovita županije, Rumunjske i on je napravio svoj put u Dunav, a zatim širi u cijeloj Europi. Oni predstavljaju opasnost za druge vrste kao što sunbleaks (Leucaspius delineatus), jer su nosilac parazita (Sphaerothecum destruens , a koji nisu štetni za topmouth krkuša, napada druge ribe kao što sunbleaks, koji nisu u stanju ikra i imaju vecu smrtnost kada zaražena.
BODORKA (Rutilus rutilus L)
carstvo: Životinje
tip: Chordata
klasa: Actinopterygii
red: Cypriniformes
porodica: Cyprinidae
rod: Rutilus
vrsta: R. rutilus
Bodorka (lat. Rutilus rutilus) je slatkovodna riba sa koštanim skeletom (košljoribe) i istovremeno pripada i mekoperkama i porodici šarana.
* Latinski naziv: Rutilus rutilus
* Lokalni nazivi: žutooka, zlatooka, platika, grunec, siruna
* Maksimalna dužina: 30 cm
* Maksimalna težina: 600 g
* Vreme mresta: od aprila do juna
Navike, stanište, rasprostranjenost
Bodorka se smatra redovnim stanovnikom svih slatkih voda, u nekim vodama je najmnogobrojnija vrsta ribe. Vrlo je prilagodljiva pa opstaje u svim recicama, potocima, mrtvajama, ali i u velikim rekama i (cak i u akumulacionim) jezerima. Neke varijante bodorke žive i u morima niskog saliniteta, a nema ih u brzim i hladnim vodama, dok izgleda podnosi i vode osrednjeg kvaliteta. Cesto se javlja u donjim delovima reka sa pastrmkama. Živi u gustim jatima sa rodacima raznih uzrasta. Naseljena je posvuda, a najviše je ima u rekama dunavskog sliva. Ljubitelj je mirnih i sporotekucih voda sa puno podvodnog i priobalnog rastinja. Najviše se zadržava na mestima bogatim trskom i rogozom. Pored ovog, voli tvrdo dno gde voda nanosi i taloži prirodnu hranu (larve insekata, mekušci, biljni izdanci, otpaci, alge leti i podvodna mahovina i insekti koji padnu na vodu ili tek izašli iz caure), i duboke zone gde se oseca bezbedno od prirodnih neprijatelja. U prolece, posle topljenja leda, drži se samo obale i u rekama i u jezerima. Iz reka cesto odlazi u zalive i mrtvaje vezane za reku i posle opadanja vodostaja. Posle mresta, bodorka se može naci na celom toku reke osim u najbržim delovima. Kada se u rekama pojavi trava, odlazi u zaliv. Za vreme letnjih vrucina traži dublja mesta ili se zavlaci u podlokane obale i korenje drveca. Travnate terene ne voli, pa se nalazi na cistinama izmedu njih. Bodorka voli peskovito dno i, za razliku od crvenperke, nalazi se na 20 cm od dna. Glavna hrana bodorke su vodeno bilje i larve raznih insekata.
Opis i grada
Bodorka je karakteristicna po krupnoja srebrnastoj krljušti koja se lako cisti i koje ima 42 do 45 komada po uzdužnoj brazdi (koja je jako naglašena), peraja su joj žuta, zavisno od temperature vode, kada prelazi u narandžasto-crvenu boju, pogotovo u zimskim uslovima kada je voda hladnija, dok joj je oko zlatno-žute boje sa karakteristicnom mrljom u gornjem delu oka pa joj odatle i potice jedan od naziva, zlatooka. Iris oka je crven. Trbušna i analna peraja su ponekad žuto-narandžaste boje, a ostala uglavnom sivosmeda. Telo bodorke je lagano spljošteno bocno, ali je produženo. Leda su joj crnkasta sa plavim ili zelenkastim odsjajem. Bokovi su sivosrebrnasti. Ledno i repno peraje su zelenkasto-sivi sa crvenkastim prelivom. Grudna peraja su bledozuckasta, a trbušna crvena. Ledno peraje se nalazi uspravno nad trbušnim perajima. To su boje obicne recne bodorke kojih ima nekoliko varijeteta u zavisnosti od uzrasta i okoline u kojoj živi. Vrlo je slicna crvenperki, pa je oni manje iskusni ribolovci težko razlikuju. Može da dostigne težinu do jednog kilograma, ali se lovi ona sitnija. Živi u jatima. U vecini slucajeva, ne prelazi dužinu od 30 cm i težinu od 600 g. Veci primerci su izuzetno retki. Postoje brojni hibridi bodorke sa deverikom, ili crvenperkom, a morfologija se kod njih znatno razlikuje.
Razmnožavanje
Bodorka se mresti od aprila do juna kada je temperatura vode iznad 12°C stepeni. Mresti se u travnatim ili šljuncanim podrucjima ali uvek u plitkim zonama, ne dubljim od jednog metra i cesto uz obale. Sve ženke iz iste grupe polažu jaja istovremeno na istom mestu. Plodnost jedne ženke je od 5000 do 100 000 jaja. Desetak dana nakom oplodenja iz jaja izlazi mlad. Tokom posebno toplih godina bodorke se razmnožavaju dva do tri puta godišnje. Rast mladi je spor pa treba cekati i do tri godine i velicinu od 15 cm da bi potomstvo pocelo sa razmnožavanjem.
.jpg)
CIKOV (misgurnus fossilis)
TRAJNI LOVOSTAJ
carstvo: Životinje
tip: Chordata
klasa: Actinopterygii
red: Cypriniformes
porodica: Cobitidae
rod: Fossilis
vrsta: M. fossilis
Cikov (lat. Misgurnus fossilis ) je slatkovodna riba koja podseca na jegulju ili zmiju, pripada familiji Cobitidae.
* Latinski naziv: Misgurnus fossilis
* Lokalni nazivi: cik, zmijac
* Maks. dužina: 30 cm.
* Maks. težina: 100 g – 150 g
* Vreme mresta: od meseca - do meseca.
Opis i grada
Cikov ima gubicu koja mu je spuštena nadole i na njoj se nalazi deset brkova. Šest velikih brkova na gornjoj strani usne, a cetiri manja su na donjoj usni. Ima dugacko telo, spreda skoro cilindricno, a sva peraja su mu zaokrugljena. Trbušna peraja su mala i daleko iza grudnih. Krljušt mu je sitna i skoro neprimetna jer je pokrivena debelim slojem sluzi. Po ledima je žutomrke boje, sa mestimicnim crnim pegama. Po bokovima mu se pružaju dugacke crne trake, kod kojih je sredina nešto šira. Stomak mu je vecinom žute boje, mada ima i primeraka sa crvenkastim trbuhom.
Navike, stanište, rasprostranjenost
Cikov je riba nizijskih voda i raširen je po celoj Evropi. Ne voli velike dubine te obitava u tihim, mirnim vodama, ili u kanalima sa muljevitim dnom. U stanju je da e da preživi i u uslovima gde bi svaka druga riba uginula, jer on uz pomoc jednog creva apsorbuje kiseonik iz vazduha, stvarajuci rezerve, pa tako, ukopan u vlažni mulj, može da opstane i po mesec, pa i više dana.
U Srbiji ga ima u rekama crnomorskog sliva.
Razmnožavanje
Cikov se mresti u razlicito vreme, a o tome postoje nekoliko mišljenja:
* Ikru baca u decembru
* Ikru baca u prolece
* Dva puta godišnje - zimi i u maju.
Najverovatnije je da mrest pocinje u rano prolece i da traje dosta dugo. Ženka je veoma plodna, lepi ikru za vodeno rastinje, a položi preko 150.000 jajašaca.
.jpg)
CRNOOKA (Ambrimis sapa Pallas)
carstvo: Životinje
tip: Chordata
klasa: Actinopterygii
red: Cypriniformes
porodica: Cyprinidae
rod: Abramis
Deverika crnooka (lat. Abramis sapa) je slatkovodna riba, pripada porodici šarana (Cyprinidae) i potporodici klena (Leuciscinae)
Opis i grada
Deverika crnooka se odlikuje visokim telom i dugackim podrepnim perajem. Njuška joj je ispupcena, debela i tupa. Leda su joj tamnomodra i zelenkasta, bokovi srebrnasti, a trbuh beo. Naraste do 20 cm, a izuzetno do 30 cm.
Navike, stanište, rasprostranjenost
Deverika crnooka naseljava vode crnomorskog sliva. Dunavom dospeva do Nemacke, gde naseljava njegove pritoke. Živi u vecim jatima i pri dnu ravnicarskih reka i jezera.
Razmnožavanje
Deverika crnooka se mresti u aprilu i maju i tada mužjaci imaju bradavicaste izraštaje po trupu, glavi i unutrašnjim površinama peraja. Ženka položi oko 10 000 jajašaca ikre, mada joj je plodnost 42 000 – 150 000 jajašaca. Ikru lepi na podvodno bilje.
.jpg)
CRVENPERKA (Scardinus erythrophthalus)
carstvo: Životinje
tip: Chordata
klasa: Actinopterygii
red: Cypriniformes
porodica: Cyprinidae
rod: Scardinius
Crvenperka (lat. Scardinius erythrophthalmus) je slatkovodna, vrlo brojna riba u mnogim vodama Evrope. Crvenperka je riba iz familije Cyprinidae
* Latinski naziv: Scardinius erythrophthalmus
* Lokalni nazivi: krasnoperka, crvenooka
* Maksimalna dužina: do 40 cm.
* Maksimalna težina: do 2 kg.
* Vreme mresta: od aprila do juna.
Opis i grada
Crvenperka, je izgledom vrlo slicna bodorki, ali je znatno šarenija - zlatna sa grimiznim perajima, a oci su joj jarko žute s crvenom mrljom, ali, u zavisnosti u kojim staništima živi (stajace ili tekuce vode) boja može varirati. Ono po cemu se još razlikuju su i usta koja imaju istureniju donju usnu - hrani se pri površini, za razliku od bodorke koja ima obrnuto.
Crvenperka se cesto ukrštava sa deverikom ili drugom krupnijom ribom iz familije ciprinida - Cyprinidae, pa je sve reda, iako postoje izolovana staništa gde je ima u izvornom obliku. Rasprostranjena je svuda po Evropi a hrani se najcešce u jatima pri površini (raznim insektima), i može dostignuti težinu i vecu od 2 kg. Prosecna dužina odrasle jedinke iznosi izmedu 20 i 30 cm, a kapitalaca težine preko pola kilograma i 35 do 40 cm. Najteži poznati primerci crvenperke bili su preko dva kilograma, ali su to mahom bili hibridi iz ukrštanja.
Crvenperka se od belice razlikuje po položaju usta, više su uzdignuta, po oštrom prelazu izmedu trbuha i podrepnog peraja, kao i daleko povucenom lednom peraju prema repu.
Navike, stanište, rasprostranjenost
Crvenperka prvenstveno obitava u velikim jezerima, prirodnim i veštackim, ali je ima i u vodi kao što su bare i iskopi. Može se naci i u mirnijim delovima tekucih voda uz deverike. Crvenperka boravi u blizini vodenog rastinja kao što je lokvanj, drezga, šaš, trska. Rede izlazi na otvorene vode, a tokom zime se u jatima povlaci u dubine. Po položaju usta može se zakljuciti gde i kako crvenperka hvata insekte. Hvata ih na površini vode i to iskljucivo tokom dana pri suncevoj svetlosti. Ponekad se mogu primetiti kako svojim lednim perajima seku vodu ostavljajuci blage talasice iza sebe. Crvenperka voli bistru vodu. Kao i štuka i crvenperka se uglavnom oslanja na culo vida. Vode bogate crvenperkama cesto su isto toliko bogate i štukama. Njeno omiljeno boravište je u vodama punim rastinja, a najradije boravi u širokim poljima šaše i trske koja po pravilu nude obilje raznovrsne hrane, pre svega sitne životinjice.
Razmnožavanje
Crvenperka polnu zrelost dostiže sa tri ili cetiri godine života. Mrešcenje je u prolece u periodu od aprila do juna. Plodnost je 96 000 - 232 000 jaja. Jaja se odlažu na biljke. U promeru imaju oko 1,5 m.
DEVERIKA (Abramis brama L)
carstvo: Životinje
tip: Chordata
klasa: Actinopterygii
red: Cypriniformes
porodica: Cyprinidae
rod: Abramis
vrsta: A. brama
Deverika (lat. Abramis brama ) je slatkovodna, riba, pripada redu šarana Cypriniformes, porodici šarana Cyprinidae i potporodici Klena Leuciscus.
Latinski naziv: Abramis brama
Lokalni nazivi: plošcic
Maks. dužina: do 75 cm
Maks. težina: do 6 kg
Vreme mresta: od meseca - do meseca
Opis i grada
Deverika ima visoko, bocno spljošteno telo (posebno kod starijih primeraka i primeraka iz dubljih jezera). Prvih nekoliko godina Deverika je srebrnaste boje. Kasnije, leda dobijaju zagasito zelenu boju, hrbat se izdiže, odvajajuci srazmerno malu glavu, sa malim, niže postavljenim ustima. Usta su joj vrlo su mekana, sa predvilicnim i vilicnim kostima, a ždrelni zubi su jednoredni i ima ih po 5 na svakom petom škržnom luku. Posebna karakteristika Deverike je izrazito dugo analno peraje, sa 26 - 31 žbica, a po nekim ruskim izvorima 24 - 33. Po broju žbica, ova vrsta se može razlikovati od crnooke Deverike sa 41 - 48 žbica špicera sa 39-46 žbica, nosare 20-25 žbica, i krupatice sa 22 - 26 žbica. Deverika može narasti do 75 cm dužine i do 6 kg težine, a životni vek može biti i do 20 godina, mada su najcešci primerci deverike od 30 – 40 cm dužine i 0,5 do 1,5 kg težine
Navike, stanište, rasprostranjenost
Deverika najcešce nastanjuje reke, ali se može naci i u jezerima i kanalima gde ima dovoljne dubine i dovoljno kiseonika. Kao i vecina ostalih riba iz familije Cyprinidae i Deverika je jatna riba, bez obzira na uzrast. Jato je gotovo uvek sastavljeno od jedinki približno istog uzrasta. Kada podrucja nisu izrazito pogodna tu se Deverika pojavljuje i ostale vrste "bele ribe", kao jaz, bodorka, i dr. Aktivnost deverike odreduje temperatura vode i od doba dana. Preko zime, deverike se obicno krtože, sem u slucaju da pronadu podrucje priliva toplije vode (termocentrale, kanalizacioni izlivi, dubine u lukama ispod šlepova) gde ima dovoljno hrane. U proleca, kako se voda sve više zagreva, deverike postaju aktivnije i krecu u potragu za hranom neophodnom za dozrevanje polnih žlezda i pripremu za mrest. Mlade jedinke Deverike se hrane sitnijim predstavnicima faune dna (pužici i školjkice i dr.), a vece i starije deverike jedu slicnu hranu, samo što je ona vecih dimenzija. U podrucjima koja su bogata vodenom faunom, deverike ce "pasti" vegetaciju, ali ne zbog nje same, vec zbog obilja racica i larvi raznih insekata koje žive u toj vegetaciji. S proleca deverika se hrani preko celog dana, iako najintenzivnije ujutru i predvece. Sa zagrevanjem vode, vreme hranjenja se deli na jutarnji i vecernji period. Sa nastupanjem jeseni i zahladenjem, prelazi se ponovo na režim slican onom u prolece do dolaska zime i krtoženja. U potrazi za hranom jata deverika lutaju vodama i mogu se sresti i na muljevitim, peskovitim pa cak ponekad i kamenitim terenima. Radi ishrane u leto, ujutro i, u manjoj meri predvece, deverike prilaze obali iz dubine i matice reke, a ostatak dana u letnjim danima provode u hladnijim - dubljim delovima matice. Letenje noci provode u plicoj vodi. Brzina rasta deverike, pre svega zavisi od kolicine dostupne hrane, tako da je njena velicina vrlo promenljiva i zavisi od mesta gde ona obitava.
Razmnožavanje
Deverika se mresti u dobro zatravljenoj vodi, u aprilu mesecu i mrest traje do kraja juna pri temperaturi vode izmedu 10 i 14 celzijusovih stepeni. U plitkoj vodi, do pola metra dubine, deverike se mreste u društvu ostalih, njoj srodnih vrsta "bele ribe", polažuci ikru na vodenu vegetaciju. Na mestima zašticenim od vetra, mrest se odvija u ranijim jutarnjim satima, izmedu 6 i 9 sati. Polnu zrelost mužjak deverike stice u trecoj godini života, a ženka do pete godine. Ženka, to sve zavisi od uzrasta tili velicine, položi od 100 000 do 580 000 komada ikre.
Deverika u Srbiji, spada u tzv. "belu ribu" i racuna se kao riba III kategorije. Zakonom o ribarstvu je zašticena minimalnom dužinom izlova od 20 cm.
KARTOFLICA (Rhodeus sericeus)
carstvo: Životinje
tip: Chordata
klasa: Osteichthyes
red: Cypriniformes
porodica: Cyprinidae
rod: Rhodeus
vrsta: Rhodeus sericeu
Pucavac ili Kartoflica (lat. Rhodeus sericeus amarus) je slatkovodna riba koja pripada familiji šaranki (Cyprinidae). Poznata je i pod imenima gorcak, gaovica, kucahal, platicica, banatski keder, plavojka, plavica, plavac.
Opis i grada
Pucavac od sredine tela prema repu po bocnoj liniji ima zelenu prugu, leda su mu sivomaslinasta sa plavicastim prelivima, a za vreme mresta po trbuhu i bokovima ima crvenkaste, a ponekad i crne pege. Životni vek pucavaca je od 4 do 5 godina, dok su seksualno aktivni u drugoj godini života. Naraste do 9 cm dužine i oko 100 g mase. Mresti se u periodu april–avgust.
Navike, stanište, rasprostranjenost
Pucavac je rasprostranjen u evropskim vodama do Urala osim Italije, Španije, Velike Britanije, Irske, Danske i Skandinavskih zemalja. Naseljava mirne vode Dunava i njegovih pritoka, a nalazimo ga i u barama, jezerima, mrtvajama i plavnim terenima. Mali je, ali zato medu najlepšim ribicama iz familije Cyprinidae.
Razmnožavanje
Pucavac se mresti se od aprila do avgusta u nekoliko navrata. Ženka u vreme mresta ima legalicu - cevcicu kroz koju odlaze 5 - 10 jajašaca ikre u odškrinutu barsku školjku u kojoj se razvijaju jajašca dve do tri nedelje, a mladuncad je napuštaju dva dana nakon izleganja. Posle ovog cina školjka ostaje ne povredena. Mužjak za vreme parenja dobija izraženije delove oko usta i ociju. Plodnost ženke je 40 - 100 jajašaca ikre, velicine do 3 mm.
KAUGLER (Albarnus albarnus)
carstvo: Životinje
tip: Chordata
klasa: Actinopterygii
red: Cypriniformes
porodica: Cyprinidae
rod: Alburnus
vrsta: A. alburnus
Keder (lat. Alburnus alburnus), je slatkovodna riba koja pripada familiji Cyprinidae
Latinski naziv: Alburnus alburnus
Lokalni nazivi: uklija, beovica, kaugler, klija, zelenika, zekica, klejica
Maks. dužina: 20 cm
Maks. težina: 80 g
Vreme mresta: od maja do juna
Opis i grada
Keder je po ledima sivoplavkast ili zelenkaste boje, a bokovi i trbuh su mu srebrnkasti i sjajni, dok su mu peraja obicno siva. Krljušt ove ribe, pri dodiru rukom lako spada, jer je slabo usadena. Glava mu je mala, usta iskošena, a donja celjust je malo izbacena unapred. Svojim izgledom podseca na sabljarku.
Navike, stanište, rasprostranjenost
Keder živi u rekama, kanalima i jezerima sa cistom vodom, ali se drži van glavnog toka - voli mirne rukavce i zatone, a predele gusto obrasle vodenim biljem izbegava. Ponekad se skuplja blizu mostova, kupališta i mesta gde stoka prelazi vodu. Krece se u jatima, odmah ispod površine vode, u stalnom je pokretu izbegavajuci mnogobrojne grabljivice, od krupnijih riba do zmija i žaba koje ga jure. Keder ne bira šta jede, on je svaštojed koji se mresti u vreme stabilnog vodosotaja. Mnogi kedera mešaju sa belicom (lat. Leucaspius delineatus).
Razmnožavanje
Keder se mresti u plitkoj vodi od maja do juna. Lepljiva jaja se pricvršcuju za kamenje i druge predmete u vodi. Plodnost je od 3 000 do 10 500 jaja.
.jpg)
KECIGA (Acipenser ruthenus)
carstvo: Animalia
tip: Chordata
klasa: Actinopterygii
red: Acipenseriformes
porodica: Acipenseridae
rod: Acipenser
vrsta: A. ruthenus
Keciga (lat. Acipenser ruthenus ) je slatkovodna riba koja umesto krljušti po telu ima košcate plocice, a pripada familiji Acipenseridae.
* Latinski naziv: Acipenser ruthenus
* Lokalni nazivi: nosvica, nosatica
* Maks. dužina: do 1 m.
* Maks. težina: do 9 kg.
* Vreme mresta: od marta do juna
Opis i grada
Keciga dugonosa se od drugih riba iz porodice jesetri lako razlikuje po velicini i po izduženom nosu (pa je zato zovu i nosvica), dugackim resastim brkovima, bocnim plocicama i dvodelnoj donjoj vilici. Umesto krljušti po telu ima košcate plocice rasporedene u pet redova, od kojih jedan zauzima sredinu leda, dva su na bokovima i dva na ivici trbuha. Na telu ima 12 do 17 oštrih lednih plocica, 58 do 70 bocnih i 12 do 18 trbušnih. Boja tela joj zavisi od mesta boravka i krece se od žute do tamnosmede. Leda su joj obicno sivosmeda ili tamnosmeda, stomak žuckastobeo, a peraja siva.
Navike, stanište, rasprostranjenost
Keciga dugonosa živi u nizijskim vodama crnomorskog sliva, u rekama koje se ulivaju u Kaspijsko more, Crno more i Azovsko more, kao i u rekama koje se ulivaju u Ladoga jezero i Onega jezero. Naseljava sve reke evropske Rusije i Sibira. Njena staništa se nalaze na najdubljim mestima reke, obicno na 18 do 20 cm od dna, a ponekad i na samom dnu.
Keciga dugonosa, pred smiraj dana i nocu odlazi u plicake, na travnati deo pri obali, gde pretražuje sva udubljenja i rupe u potrazi za hranom. Za život joj je neophodna cista, nezagadena vodena sredina, voli kamenito i pešcano dno, cistu, prohladnu i prilicno brzu vodu.
Keciga dugonosa je jedini predstavnik jesetri - rod Acipenser - koji neprekidno živi u slatkoj vodi i koja ceo život provede samo u rekama. Hrani se vodenim organizmima sa dna. Odrasle ribe se hrane životinjama dna i ikrom drugih riba. Nocu, prilaze obalama gde hvataju insekte koji padaju u vodu, a za to moraju da se okrenu na leda, jer su im usta sa donje strane tela.
Keciga dugonosa u Srbiji obitava u rekama - Dunav, Sava, Tisa, i Velika Morava.
Razmnožavanje
Keciga dugonosa zimu preživljava u potpunom miru u vecim dubinama donjih tokova reka. U toku proleca seli se uzvodno radi parenja. Od marta do juna, ženke polože od 11.000 do 140.000 jajašaca u peskovitom ili šljunkovitom dnu na dubini od 3 do 4 m. U prvih devet godina što je ženka starija, to više jajašca položi. Nakon tog uzrasta broj jajašca opada. Nakon oplodnje ženke napuštaju gnezdo, dok mužjak ostaje, nastavljajuci da se pari sa drugim ženkama. Nakon izleganja mladi se pod uticajem strujanja reke seli ka ušcu, gde se hrani glavonošcima.
KLEN (Leuciscus cephalus)
carstvo: Animalia
klasa: Actinopterygii
red: Cypriniformes
porodica: Cyprinidae
rod: Leuciscus
vrsta: L. cephalus
Klen (lat. Leuciscus cephalus) je slatkovodna riba koja pripada familiji šaran (Cyprinidae).
Opis i grada
Klen ima izduženo i snažno telo, dužine do 50 cm, sa krupnom glavom i vecim ustima kojima usisava hranu. Boja tela mu prelazi nijanse od mrkozelene preko sive do potpuno crne, a bokovi su mu srebrnasti, trbuh beo. Kod starijih primeraka trbuh, vremenom dobija narandžastocrvenu boju. Naraste do mase od 2 kg.
Navike, stanište, rasprostranjenost
Klen je riba koja nastanjuje vode srednje brzih tokova, bistre, ciste, i to u nižim delovima vodenih tokova, u dubokim virovima ili na prelazima iz vira u vir, na mestima sa tvrdom kamenitom dnom. On spada u šaranske vrste riba i naseljava skoro ceo evropski kontinent osim skandinavskog podrucja, a kako je izuzetno prilagodljiva vrsta, možemo ga naci cak i u Baltickom moru.
Razmnožavanje
Klen se mresti u maju i junu, kada ženka položi od 50.000 do 200.000 jajašaca u plicaku na šljunkovitom i biljem obraslom dnu. U pocetku mlad živi u jatima i hrani se planktonima i vodenim biljem, a kasnije se jelovnik proširuje, pa klen jede i voce koje raste u priobalnom pojasu. Mužjak, u vreme parenja dobija tamne pege po telu, a boja peraja prelazi u crveno.
KRKUŠA (Gobio gobio)
carstvo: Animalia
tip: Chordata
klasa: Osteichthyes
red: Ostariophysi
porodica: Cyprinidae
rod: Gobio
Krkuša (lat. Gobio gobio ) je slatkovodna riba, koja na prvi pogled podseca na soma, a pripada familiji Cyprinidae.
* Lokalni nazivi: govedarka, brkulja, mrence, položarka, grungl, pištavac, grundlic
* Maks. dužina: do 15 cm.
* Maks. težina: 50 g
* Vreme mresta: od maja do juna
Opis i grada [uredi]
Krkuša je sitna riba, ne duža od 15 cm. Telo joj je valjkastog oblika, glava spljoštena, a na gornjoj usni ima dva brcica. Boja tela joj zavisi od sredine u kojoj živi i obicno je siva, žuckasta ili zelenkasta. Duž bocne linije ima vece tamne pege, ciji oblik zavisi od vrste krkuše, a ona ima mnogo varijeteta. Postoje cetiri vrste:
* Obicna krkuša
* Keslerova krkuša
* Tankorepa krkuša
* Beloperajna krkuša
Navike, stanište, rasprostranjenost
Krkuša naseljava vode crnomorskog sliva. Vecinom živi u velikim rekama, ali se može naci i u recicama, u jezerima i mrtvajama, i to obicno zimi. U prolece i u leto boravi u plicacima sa kamenitim ili pešcanim dnom, ili njihovoj neposrednoj blizini. Po pesku je i dobila ime (na ruskom - peskar).
Krkuša krajem leta i u jesen odlazi u dublje vode sa peskovito - glinovitim dnom. Cesto se srece u društvu sa klenom. Nikada ne zalazi u travnate terene. U oktobru se povlaci i odlazi na zimovanje u mrtvaje i jezera ili se zavlaci u recne jame.
Krkuša je dnevna riba koja nocu, odupiruci trbušnim perajama vodenoj struji, leži pri dnu.
Razmnožavanje
Krkuša se mresti u maju i junu kada ženka ikru lepi na podvodno rastinje i šljunkovito dno.
KRUPATICA (Blicca bjorkna)
carstvo: Animalia
tip: Chordata
klasa: Actinopterygii
red: Cypriniformes
porodica: Cyprinidae
rod: Blicca
Krupatica (lat. Blicca bjoerkna ) je slatkovodna riba koja podseca na deveriku, pripada familiji Cyprinidae.
* Lokalni nazivi: blika, androga, plata, platica
* Maks. dužina: 30 cm.
* Maks. težina: 1.5 kg.
* Vreme mresta: od februara do jula
Opis i grada
Krupatica' ima pljosnato, visoko telo kao i deverika, ali još manju glavu. Gubica joj je tupa. Promer oko joj je veci od dužine gubice. Podrepna peraja pocinju iza završetka leda. Leda su joj smedozelenkasta, a bokovi srebrnastomodricastog sjaja. Neparne su joj peraje sivkastomodre, a prsne i trbušne crvenkaste.
Krupatica za godinu dana izraste na dužinu od 6 do 8 cm. Mužjaci postaju polno zreli nakon druge godine, a ženka nakon trece do pete godine. Može živeti do 16 godina. Obicno naraste 16 - 18 cm i do 1 kg težine.
Navike, stanište, rasprostranjenost
Živi u nizijskim vodama, najcešce u velikim rekama i njihovim plavnim podrucjima. Hrani se životinjskim organizmima na dnu.
Razmnožavanje
U severnom delu areala koji naseljava, parenje se odigrava sve do jula. Pre parenja mužjacima se na glavi i telu pojavljuju male košcane izrasline. U tom periodu postaju izuzetno agresivni teritorijalni braneci je od drugih mužjaka. Sam mrest se dešava u sumrak i u zoru. Ženke polažu izmedu 11.000 i 109.000 jajašaca na vodenom bilju i ostalim potopljenim objektima, kao što su panjevi i krupno kamenje. Jajašca su lepljiva i kace se za objekte u vodi. Ona koja padnu na dno uginjavaju zbog nedostatka kiseonika. Ne polaže svu ikru odjednom, vec u 2 do 3 navrata.
MRENA (Barbus barbus)
carstvo: Animalia
tip: Chordata
klasa: Actinopterygii
red: Cypriniformes
porodica: Cyprinidae
rod: Barbus
vrsta: B. barbus
Mrena (lat. Barbus barbus ) je košljoriba, savitljivih peraja (mekoperka) koja ima cetiri izraštaja u obliku brkova oko usta. Pripada porodici šarana Cyprinidae. U vreme polaganja, ikra ove ribe je otrovna.
* Lokalni nazivi: mrena
* Maks. dužina: 1m
* Maks. težina: 9kg
* Vreme mresta: od maja do juna
Opis i grada
Mrena ima telo jvretenastog oblika sa naglašenim i jakim perajima. Leda su joj sivomaslinasta, a prema stomaku je srebrnasta prekrivena gustom sitnom krljušti. Usta su joj mesnata i žilava ukrašena sa dva para malih brkova. Raste do težine od 10 kilograma mada se takvi primerci nisu videli vec duže vreme. Najcešce se vidaju primerci od 500 grama do jednog kilograma, a primerci od 5 kilograma se smatraju kapitalnim ulovima. Životni vek mrene je 9 godina.
Navike, stanište, rasprostranjenost
Mrena naseljava sve vode centralne i zapadne Evrope, ukljucujuci basen Dunava. Najradije se nalazi u glavnom toku reke, tamo gde je dno od kamena. Tipicno naseljava više i srednje tokove reka. Aktivna je pretežno nocu, ali se hrani i danju nakon oluja, kada kupi male životinje koje su upale u vodu.
Mrena se najviše zadržava u srednjem toku reke, na peskovitom i šljunkovitom dnu. Zimi se okupljaju u jata i miruju na dnu u dubljim i mirnijim delovima reke. Leti ih nalazimo u bržim i plicim delovima reke na prelivima u samim brzacima i na mestima gde po dnu ima krupnijeg kamenja i manjih stena koje omogucavaju brže strujanje vode.
Mrena
Mrena se krece u jatima, koja sacinjavaju ribe razcicitih velicina. Hrane se tako što pretražuju dno i okrecu kamenje sa dna, kako bi ispod njih pronašli hranu. Kada voda pocne da se hladi, mrene, kao i šaran, prelaze u fazu mirovanja i povlace se ka najdubljim delovima toka.
Razmnožavanje
Mrena se mresti se kao i klen, od kraja aprila do kraja juna i u to vreme ona slabije uzima ponudenu hranu jer se hrani larvama koje joj donosi voda ili ih sama traži ispod kamenja. Izleže 3000 do 8000 jajašaca krupne narandžaste ikre, koja se razviju u 14 dana. Mlec mužjaka je crvenkasta. Polno je zrela sa 4 godine kad je duga 30-40cm. Za razvoj ikre potrebna je temperatura 10-12şC. Mlad se izvali za dve nedelje, brzo raste i za 4 meseca dostigne velicinu krupnije krkuše. Ikra mrene je otrovna i izaziva kolericne napade (povracanje, proliv), pa ih ne treba jesti. Poznati ihtiolog Blih, pak, potpuno negira otrovnost te ikre.
NAJLONKA (Ambramis ballerus L)
carstvo: Životinje
tip: Chordata
klasa: Actinopterygii
red: Cypriniformes
porodica: Cyprinidae
rod: Abramis
vrsta: A. ballerus
Špicer ili Najlonka (lat. Abramis ballerus ) je slatkovodna riba, iz familije Cyprinidae, zastupljena u vodama širom Evrope.
* Latinski naziv: Abramis ballerus
* Lokalni nazivi: špicer, kesiga, špic
* Maks. dužina: do 30 cm.
* Maks. težina: do 600 g.
* Vreme mresta: od aprila do juna.
Opis i grada
Špicer, je izgledom vrlo slicna deveriki, ali kod nje su usta su terminalna i kosa, po cemu se razlikuje od ostalih vrsta iz roda Abramis. Telo joj je izduženije nego kod deverike, a prsna peraja dosežu do trbušnih. Podrepna peraja su joj relativno duga, i u njoj ima 35 do 44 mekanih žbica. Krljušt je sitna, i u bocnoj pruzi ima ih više od 65. Škrgnih šipcica (branhiospina) na prvom škrgnom luku ima prosecno od 54 - 55.
Navike, stanište, rasprostranjenost
Špicer obitava u velikim jezerima, prirodnim i veštackim, ali je ima i u vodi kao što su bare i iskopi, a može se naci i u mirnijim delovima tekucih voda uz deverike. Boravi na dnu u blizini vodenog rastinja jer se hrani faunom sa dna. Prestaje se hraniti tokom zime i zimuje u vecim vodenim površinama. Ova vrsta ne spada medu ugrožene vrste slatkovodne ribe. Rasprostranjena je u vodama Evrope na istoku do Rajne.
U Srbiji naseljava vode dunavskog sliva. Prosecna dužina joj je 30 cm, rede do 45 cm, a težina do 600 g.
Razmnožavanje
Špicer se mresti u prolece od aprila do juna. Ikra je ljepljiva. Plodnost ženke iznosi 42.000 - 254.000 jaja. 12 do 13 dana nakon oplodnje dolazi do pucanja jajne opne. Polnu zrelost dostiže od 4 - 5. godine, pri dužini od 18 - 20 cm.
NOSARA (Vimba vimba L)
carstvo: Životinje
tip: Chordata
klasa: Actinopterygii
red: Cypriniformes
porodica: Cobitidae
rod: Vimba
vrsta: V. vimba
Nosara (lat. Vimba vimba ) je slatkovodna riba koja pripada familiji Cobitidae.
* Latinski naziv: Vimba vimba
* Lokalni nazivi: šljivar, plavonos, nosara, buborak (ili buboran), ciganka, popadika, bojnik
* Maks. dužina: 50 cm.
* Maks. težina: 1 kg – 1.5 kg
* Vreme mresta: od maja do juna.
Opis i grada
Nosara ima dužu glavu, izrazito izdužen nos i po tome podseca na skobalja. Leda su mu modra, a trbuh beo. Grudna i trbušna peraja su narandžasta, a ostala siva. Usta su donja, polumesecasta. Naraste najviše do 50 cm i više od 1 kg, ali su prosecni primerci obicno manji. Šljivar je pretežno vegetarijanac. Osim zelenih i nitastih algi koje sebi svojstvenim ustima struže sa kamenja, jede i larve insekata, racice i crvice.
Navike, stanište, rasprostranjenost
Nosara - Šljivar naseljava vode severne i srednje Evrope, a zalazi i u more. Iako lici na kesegu, pa ga mnogi zamenjuju sa njom, on pripada drugom rodu. Pripada beloj ribi šaranskog roda. Tipicna je riba tekucih voda, mada se prilagodava i stajacim. Ime je dobila po gornjoj vilici koja "ukrašava" nisko postavljena usta. Usta joj karakterišu položaj i oštre ivice. Nosaru treba tražiti u bržem vodenom toku. Leti se rado zadržava u vodi bogatoj kiseonikom, znaci mogu se naci kod brana, nepera itd. U plicacima se mogu spaziti njihovi srebrni bokovi kako blješte, dok pokretima tela kidaju alge sa dna. Rod Vimba (kojem pripada nosara) ima dve vrste - Vimba vimba carinata P. i Vimba vimba elongata V.
* Prva - Vimba vimba carinata P - obitava u Baltickom moru i da ulazi u Zapadnu Dvinu, Njemen, Narovu, Lugu, Nevu, a nade se i u Cudskom južnom delu Ladoškog jezera.
* Druga - Vimba vimba elongata V – obitava u Crnom, Azovskom i Kaspijskom moru i odatle ulazi u Don, Kuban, Bug, Dnjestar, Dnjepar i neke druge reke ovih slivova.
Razmnožavanje
Nosara se u vreme mresta, od maja do juna, u jatima krece uzvodno tražeci pogodna šljunkovita mesta za mrest. Tada skoro ne uzima hranu, posebno pri vedrom letnjem danu. Polno je zrela izmedu 4. i 5. godine pri dužini od 24 do 28 cm. Plodnost je od 80 000 do 200 000 jaja. Jaja su malo lepljiva i pricvršcuju se za kamenje ili biljke. U periodu mresta, i mužijaci i ženke imaju bradavicaste izraštaje po glavi i ledima. Jaja imaju u precniku oko 1,4 mm. Razvice embriona traje od dva i po do deset dana, u zavisnosti od temperature vode.
.jpg)
POTOCNA PASTRMKA (Salmo trutta)
carstvo: Animalia
tip: Chordata
klasa: Actinopterygii
red: Acipenseriformes
porodica: Salmonidae
rod: Salmo
vrsta: S. trutta
Potocna pastrmka (lat. Salmo trutta - morpha fario ) brza, veoma lepa slatkovodna riba koja živi u bistrim, cistim i brzim potocima i rekama, a pripada familiji Salmonidae.
* Latinski naziv: Salmo trutta - morpha fario
* Lokalni nazivi: potocna zlatovcica
* Maks. dužina: 50 cm
* Maks. težina: do 1 kg.
* Vreme mresta: od oktobra do januara
Opis i grada
Potocna pastrmka ima vecu glavu sa tupom njuškom i velikim ustima u kojima su veoma oštri zubi. Peraja su joj zaobljena i cvrsta i prilicno široka. Leda su joj u zavisnosti od staništa tamnozelena, tamnosiva ili tamnosmeda, a ponekad gotovo siva. Bokovi su joj obicno zelenkasti ili žuckasti, a trbuh srebrnast, žuckast ili svetlosiv. Ima lepo i proporcionalno telo i ubraja se u dobre i brze plivace.
Potocna pastrmka se raspoznaje po crvenim ili crnim tackicama po telu. Crvenkastih tackica obicno ima nešto manje i mogu biti u prelivima od jarkocrvene do svetlocrvene boje. U vreme mresta boje postaju nešto intezivnije, jace i lepše. Ona koja živi u plicim vodama, gde je dno šljunkovito, obicno je svetlijih boja, a ako nastanjuje dublje vode, pecine ili špilje, skoro je crna. Mlade pastrmke se od starijih razlikuju po boji, koja im se ustaljuje tek posle druge godine.
Potocna pastrmka koja nastanjuje istu reku može se razlikovati i to u zavisnosti od mesta življenja, pa se dogada da se pastrmka iz gornjeg toka reke dosta razlikuje od one iz donjeg toka iste reke.
Navike, stanište, rasprostranjenost
Potocna pastrmka živi u brzim, tekucim, narocito bistrim potocima, sa šljunkovitim ili pešcanim dnom – tipicne pastrmske vode. Skriva se pod korenjem drveca, kamenjem ili izdubljenim delovima obale. Voli hladnu vodu bogatu kiseonikom.
Razmnožavanje
Potocna pastrmka se mresti, u zavisnosti od klimatskih uslova, od oktobra do kraja februara. Mužjak i ženka, repom i glavom, iskopaju jamu na odgovarajucem mestu - na šljunkovitom dnu duboku oko 20 cm u koju ženka položi 500 do 3000 jajašaca ikre, koju mužjak odmah oplodi. Jajašca su narandžaste boje velicine oko 5 mm. Za oko dva meseca iz ikre ce se izvaliti mlad. Ženka postaje polno zrela od druge do trece godine.
.jpg)
PROTVIŠ (Leuciscus idus)
carstvo: Životinje
tip: Chordata
klasa: Teleostei
red: Cypriniformes
porodica: Cyprinidae
rod: Leuciscus
vrsta: L. idus
* Latinski naziv: Leuciscus idus
* Lokalni nazivi: jez, pecenica, pecac, bratfiš, brotfiš
* Maks. dužina: 45 cm
* Maks. težina: 4 kg
* Vreme mresta: od marta do aprila
Jaz ili Protviš (lat. Leuciscus idus) je slatkovodna riba koja pripada familiji šarana (Cyprinidae). Izgledom podseca na crvenperku i klena
Opis i grada
Jaz ima dosta veliku glavu, sa zlatnožutim ocima koje, u gornjem delu beonjace imaju crnu pegu. Usta su mu koso postavljena. Telo je produženo, bocno lagano spljošteno, trbuh mu je beo, telo mu prema bokovima prelaze u srebrnastu boju, a gornji delovi su mu tamno zeleni. Ima mocna, jaka peraja što mu omogucava lakše kretanje na mestima u kojima on obitava - brzi vodeni tokovi. Hrani se sitnim vodenim životinjama – puževima i rakovima - ali ume da bude i vegetarijanac, jer se ponekada hrani samo algama. U Srbiji, na Drini su ulovljeni primerci od 3 kg što za ove predele predstavlja pravu retkost.
Navike, stanište, rasprostranjenost
Jaz naseljava prvenstveno nizijske delove vecih reka, ali se može naci i u mirnim vodama, kao što su kanali, odkopi ili zalivi. Jaz je riba koja živi u jatu u kome su sve jedinke slicnog uzrasta. Krupniji primerci jaza, lutaju sami ili u parovima. Obitava u priobalnim delovima toka, na dubini od 1 do 3 m, i to uglavnom pri dnu, na rubnim mestima gde se doticu voda brzaka i voda tišaka. Sa prvim prolecnim suncem on postaje aktivan, a posle mresta pocinje intezivno da se hrani, a sa dolaskom toplih letnjih dana njegova aktivnost se povecava i dostiže vrhunac u periodu od jula do septembra. Sa opadanjem temperature vode opada i njegova aktivnost i on pocinje da se povlaci sve dublje i dublje, birajuci pogodno mesto gde ce da prezimi. Jaz ima dobro razvijeno culo vida, vrlo je plašljiva i osetljiva riba, a posebno je osetljiv na vibracije iz vode ili sa obale. Na površinu vode, iz dubine izlece kada juri sitnu ribu kojom se hrani, ili kada sakuplja gusenice ili insekate koji padaju na površinu vode, a to se gotovo uvek dešava u ranim jutarnjim casovima. U Srbiji ga ima duž celog toka Dunava i Save, a vrlo je brojan i u kanalima sistema kanala Dunav, Tisa , Dunav – DTD, a može se naci i u pritokama Dunava i Save, ali samo u nizijskim delovima.
Razmnožavanje
Jaz se mresti u martu - aprilu, pri temperaturi vode od 7 do 8 stepeni. Inkubacija oplodene ikre traje 15 - 20 dana. Polnu zrelost stice 3 do 5 odnosno 5 do 7 godina života. Mresti se od marta do maja kada ženka položi oko 120 000 jajašaca ikre. U vreme mresta telo jaza poprima zlataste nijanse, pa mu je izgled mnogo atraktivniji nego obicno.
SABLJARKA (Pelecus cultratus)
carstvo: Životinje
tip: Chordata
klasa: Actinopterygii
red: Cypriniformes
porodica: Cyprinidae
rod: Pelecus
Sabljarka ili garda (lat. Pelecus cultratus) slatkovodna je riba iz familije šarana (Cyprinidae).
Opis i grada
Sabljarka ima telo prekriveno sitnom sjajnom krljušti. Zbog položaja glave deluje polu-savijeno i izgledom podseca na sablju, po cemu je i dobila ime. Sabljarka može da dostigne težinu do 2 kg i da naraste oko pola metra. Grudna peraja su dosta dugacka i dosežu skroz do trbušnih peraja. Usta joj se nalaze na gornjem delu glave i okrenuta su na gore.
U vodama Srbije je malobrojna, pa nema veliki privredni znacaj.
Navike, stanište, rasprostranjenost
Sabljarka živi u velikim rekama i hrane se larvama riba, beskicmenjacima i insektima koji padaju u vodu. Mlad sabljarke se hrani zooplanktonom.
U Srbiji naseljava nizijske vode crnomorskog sliva.
Razmnožavanje
Sabljarka se mresti u maju i junu. Ženka položi oko 300 000 jajašaca ikre. Dok ih nosi vodena struja embrioni se u jajnim opnama razvijaju nekoliko dana. Polnu zrelost stice sa 3 - 4 godine.
ŠARAN (Cyprinus carpio)
carstvo: Životinje
tip: hordati
klasa: košljoribe
red: prave košljoribe
porodica: šarani
rod: Cyprinus
Šaran (lat. Cyprinus carpio) je slatkovodna riba sa koštanim skeletom košljoribe i istovremeno pripada i mekoperkama i porodici šarana. Naziva se još i krap, krmaca, dunavski lisac.
Opis i grada
Šaran živi u mirnim i toplijim vodama i može da dostigne dužinu od jednog metra i masu i preko 20 kg. Ima izduženo, oblo telo i krupnu glavu na kojoj su usta okružena sa cetiri izraštaja u vidu brkova. Može se obrazovati i izraštaj u obliku cevi kojom šaran usisava hranu sa recnog dna. Ima jedno ledno peraje koje pocinje oštrom žbicom. Ledna strana tela je razlicito obojena u zavisnosti od staništa na kome živi, dok je trbušna uglavnom svetlija.
Šaran je najznacajnija riba ravnicarskih reka kako sa sportskog, tako i sa privrednog aspekta. Od svih riba najcešce se nalazi na našim trpezama - ribnjacki šaran – golac - (lat. Cyprinus carpio morpha hungaricus). Ribnjacki šaran je selekcionisan da ima što veci prirast uz obilje hrane. Profil divljaka (lat. Cyprinus carpio morpha regina) menja se izmedu 3,5 do 4,5, telo mu prikrivaju velike krljušti, od gore je braon, sa strane zlatno žut, a stomak mu je svetlo žute boje. Profil ribnjackog šarana je 2 do 2,5 kg.
Navike, stanište, rasprostranjenost
Šaran obicno bira kanale, jezera, pa i mirnije reke, pa ga stoga u Dunavu rede nalazimo. Postoji i tzv. Ceški šaran, koji takode spada u ribnjacke šarane. On ima krljušti, ali se mnogo razlikuje po obliku od pravog divljaka. Zdepast je i ima izrazito strma leda. Pravi dunavski oklagijaš je riba vretenastog oblika i naseljava gotovo sve nizijske reke. Iz Evrope je preseljen u Severnu Ameriku i Australiju. Cesto ga zovu i „dunavski lisac“, jer dugo ispituje mamac, pa ga je teško uloviti.
Razmnožavanje
Mresti se od aprila do maja, kada izbacije od 200000 do 700000 jajašaca koja se razviju za 8 dana.
ŠKOBALJ (Chondrostoma nasus L)
carstvo: Animalia
tip: Chordata
klasa: Actinopterygii
red: Cypriniformes
porodica: Cyprinidae
rod: Chondrostoma
vrsta: C. nasus
Skobalj (lat. Chondrostoma nasus)je slatkovodna riba sa koštanim skeletom (košljoribe) i istovremeno pripada i mekoperkama i porodici šarana.
* Latinski naziv: Chondrostoma nasus
* Lokalni nazivi: podust, štupser, rijac, tintaš, šljivar, škobalja, jatnik
* Maks. dužina: do 50 cm
* Maks. težina: 2,5 kg
* Vreme mresta: od marta do maja.
Opis i grada
Skobalj ima izduženo telo, skoro vretenasto, po bokovima i trbuhu srebrnkastobele boje, a po ledima je crnozelen. Ledno peraje je sivo, a ostala su crvenkasta. Repno peraje obrubljeno je tamnom ivicom. Ima karakteristicne usne, prilagodene skidanju - struganju biljnih naslaga sa kamenja, koja su postavljena nadole ispod oveceg nosa. Ima izrazitu, unapred isturenu vilicu.
Navike, stanište, rasprostranjenost
Skobalj je riba koja se krece u velikim jatima i hrani se algama - epitafon - i muljem koje skida sa krupnog šljunka i kamena . Po ovim karakteristicnim tragovima može se lako odrediti podrucje na kom se zadržavaju jata sa krupnijim primercima. U ravnicarskim rekama ova riba, zbog nacina ishrane, nije na ceni, ali je skobalj iz planinskih voda veoma cenjen, pa se ogranicava njegov ulov na 10 komada. Rasprostranjen je po celoj Istocnoj Evropi. Naseljava brze vode u kojima živi sa mrenom, klenom i ploticom. Kada je voda bistra treba ga tražiti u glavnom toku, a kada se zamuti prilazi obali i tu traži hranu.
U Srbiji najveci primerci se nalaze u Drini.
Razmnožavanje
Skobalj se mresti od marta do maja, izleže 50-100000 ikre, a polno je zreo s 3 godine pri dužini 15-25 cm.
ŠRAC (Gymnocephalus schraetser)
carstvo: Animalia
tip: Chordata
klasa: Actinopterygii
red: Perciformes
porodica: Percidae
rod: Gymnocephalus
vrsta: G. schraetser
Balavac prugasti (šrac, skmež, admiral, general), (lat. Gymnocephalus schraetser) je slatkovodna riba, dužine do 20 cm, pripada porodici grgeca Percidae. Mresti se od aprila do maja.
Opis i grada
Balavac prugasti ima dosta izduženo telo, svetlezelenožuckaste boje sa tamnim prugama, a glava mu je dosta šiljata. Ledna peraja su mu srasla i prošarana su tamnim flekama. Krljušt mu je duboko usadena u kožu, a telo mu je sluzavo i lepljivo. Rilo mu je polusavijeno i izduženo. Duž tela mu se pružaju 3 ili 4 uzdužne pruge, koje su cesto isprekidane. Može da naraste najviše do 20 cm.
Navike, stanište, rasprostranjenost
Balavac prugasti ume cesto da zade i u gornje tokove reka, mada voli dublju vodu sa peskovitim ili šljunkovitim dnom. Hrani se faunom dna. Voli takode, brze vodene tokove, a zalazi i u maticu. U Srbiji živi u vodama crnomorskog sliva.
Razmnožavanje
Balavac prugasti se mresti u aprilu i maju, na mestima sa jacom vodenom strujom. Ženka položi do 10.000 jajašaca ikre, i to je naveci broj jaja koje može da položi.
UMBRA (Umbra krameri)
* Latinski naziv: Umbra krameri
* Lokalni nazivi: mrguda, mrgudac
* Maks. dužina: do 11 cm.
* Maks. težina: do 27 g.
* Vreme mresta: od aprila - do maja
Umbra (lat. Umbra krameri ) je slatkovodna riba, iz familije Umbridae, mada zastupljena u vodama širom Evrope, smatra se retkom i ugroženom vrstom.
Opis i grada
Umbra, ima ledna peraja koja pocinju iod polovine tela. Ledna peraja ima više od 14 šipkica. Šipkice ledne peraje su gotovo jednake dužine. Glava je relativno dugacka u odnosu na telo. Zubi postoje samo u donjoj vilici, sitni su i brojni, a poredani su u 3 – 4 reda i okrenuti ka unutra. Po gornjoj vilici i jeziku nema zuba. Leda su tamna ili tamnocrvena. Po telu umbre se nalaze tamne pege. Na lednoj i repnoj peraji nalaze se tamne pege koje su poredane u jednom redu. Duž gornje polovine tela proteže se svetlo žuta pruga.
Navike, stanište, rasprostranjenost
Umbra izvorno dolazi iz sliva Dnjestra, Pruda i Dunava, a, iako je ubacena u sve vode, opstala je samo u nekim i predstavnici ovog roda mogu se smatrati retkim vrstama koje izumiru. Živi u stajacim i sporo tekucim vodama, gde su uslovi za život drugih vrsta dosta nepovoljni. Dobro podnosi nedostatak kiseonika u vodi, jer za disanje koristi riblji mehur uzimajuci atmosferski vazduh sa površine vode. Može izdržati na vlažnom mestu i do 10 sati bez vode. Pri opasnosti od isušenja, zakopava se u dno.
U Srbiji, umbra - u narodu poznata kao mrguda - je prirodna retkost i živi samo u Zasavici - recici koja je duga 33 kilometra, a tece severnom Macvom i južnom Vojvodinom. Izvori ove neobicne reke rasporedeni su duž celog toka i napajaju je svežom i bistrom vodom. Da bi raznovrstan biljni i životinjski svet bio ocuvan, sama Zasavica i njeno priobalje površine 671 hektar stavljeno je pod zaštitu države 1997, kao prirodno dobro od izuzetnog znacaja.
Razmnožavanje
Umbra se mresti u prolece od aprila do maja. Ikru, ženka polaže na priobalnim poplavljenim terenima medu vodenim biljkama. Jaja ženke odlažu u gnezda koje sve vreme brižljivo cuvaju. U vreme mresta, kod mužjaka se podrepna peraja postaje sivozelenkaste boje. Polna zrelost se postiže u drugoj godini.
ZLATNI KARAŠ (Carassius carassius L)
TRAJNI LOVOSTAJ
carstvo: Animalia
tip: Chordata
klasa: Actinopterygii
red: Cypriniformes
porodica: Cyprinidae
rod: Carassius
Karaš (lat. Carassius carassius ) je slatkovodna riba koja živi uglavnom u mirnim, jako zatravljenim ravnicarskim vodama sa muljevitim dnom, dok je relativno redak u rekama, pripada familiji Cyprinidae.
Opis i grada
Karaš vodi poreklo iz reka koje se ulivaju u Severno more, Balticko more i Crno more, kao i one koje se ulivaju u Atlantski okean, pa sve do reke Lene. Živi uglavnom u mirnim, jako zatravljenim ravnicarskim vodama sa muljevitim dnom, dok je relativno redak u rekama. Njegova izuzetna izdržljivost omogucava mu da živi i u onim vodama u kojima druge ribe ne mogu. Na primer, moguce ga je naci i u bazenima koji se u toku zime skoro potpuno lede, a u toku leta zbog male kolicine vode, postaju izuzetno tople skoro bez imalo kiseonika u vodi. U zavisnosti od uslova života, karaš ima veliku varijabilnost grade. Prosecno poraste od 15 do 30 cm, a dostiže i do 50 cm i težinu od 2,7 kg. U vodama sa malo hrane kao i u malim vodama dešava se da se prenamnože pa se tu mogu naci duguljasta zakržljala jata ciji pojedinci teško premašuju 300 g. Ove karakteristike nisu nasledne i zavise samo od uslova. Kada dodu bolja vremena, potomci zakržljalih jedinki postaju brzorastuci primerci okruglog tela. U vodama sa dosta hrane, a posebno u onima u kojim ima dosta grabljivica, mogu se naci ogromni primerci karaša, ali su oni izuzetno retki
Karaš ima nešto izduženije telo nego zlatni karaš. Leda su tamno siva, bokovi srebrnasti, a ponekad sa zelenim ili metalnim prelivima, kadkad i žutim. Peraja su žuckasta ili siva. Usta mala bez brcica. Zajednicko im je visoko, sa strana spoljšteno telo pokriveno krupnim i cvrsto usadenim krljuštima. Ledna peraja je veoma duge osnove (14-21 žbica), a podrepna kratka (5-8). Prva žbica i jednog i drugog peraja je snažna i nazubljena. Usta su terminalna i bez brkova, a ždrelni zubi su visoki, spljošteni i jednoredni. Boja tela i paraja im može znacajno varirati pa se ništa uopšteno ne može reci.
U vodama u Srbiji naraste do 45 cm dužine i 1,5kg težine.
Navike, stanište, rasprostranjenost
Karaš naseljava tihe i tople nizijske vode, mrtvaje, bare, rukavce, ritove, jezera obrasla vodenim biljem, kanale, akumulacije i uopšte vode sa muljevitim i glinovitim dnom. Najviše mu odgovaraju uslovi u kojima živi šaran. Dosta dobro podnosi nedostatak kiseonika u vodi.
Karaš živi na dnu gde se i hrani sitnim životinjama i delovima biljaka. U toku leta se hrani intenzivnije, dok zimi potpuno prestaje sa uzimanjem hrane. U vodama koje se zimi potpuno lede, preživljava zahvaljujuci svojoj telesnoj izlucevini koja se ne ledi, a obezbeduje vlažnost kože.
Razmnožavanje
Pari se u maju i junu, a ženka položi oko 300.000 komada jajašaca na podvodnom bilju.
TRAJNI LOVOSTAJ
Copyright © 2009 Pecaroši.com.Sva prava zadržana.
.jpg)
.jpg)
Svaštojedi