Sportski ribolovci Srbije
Čuvajmo ribolovne vode danas
da bi nam deca uživala sutra!
Ribe svoju hranu pronalaze pomocu 3 cula, cula vida, cula mirisa I cula osecaja (bocne linije). Pa pri mutnoj void treba koristiti upadljivije nijanse nego pri bistroj, pri hladnoj sastojke jakog, ostrog mirisa, a pri toploj laganijeg mirisa. Takodje pri mutnoj void cestice hrane bi trebalo da su nesto krupnije, a pozeljno je I dodavanje zivih mamaca, kako bi povecali mogucnost pronalazenja mamca pomocu bocne linije, dok pri bistroj void to nije neophodno.
Hranu za primamljivanje mozemo podeliti na tesku hranu, ili hranu dna, I laku hranu, ili hranu srednjih slojeva. Teska hrana je kompaktnija, I zadrzava se na dnu, teze se razlaze, I ne isplivava na povrsinu, dok se laka brzo razgradjuje I lagano islivava ka povrsini, ili pak, mnogo sporije tone, dugo se zadrzavavsi u srednjim slojevima vode.
Sve sastojke za pravljenje primame mozemo podeliti u tri grupe: 1) osnova hrane, 2) biljni dodatci jakih ukusa I mirisa, 3) zivotinjski dodatci.
Osnovu hrane cine brasna I druge materije, koje nemaju izraziti ukus ili miris, I povecavaju kolicinu I volumen hrane...to su najcesce kukuruzno brasno ili prezla, retko nesto drugo. Osnovni sastojci hrane cine oko
50% hrane, a ponekad I vise.
Biljni dodatci hrani su vrste biljaka sa jakim mirisom, I cesto sa dosta ulja, koja se lako pruzaju vodenim tokom I privlace ribu. Ovaj deo hrane je oko 20% do 30%, I najcesce se koriste: soja, kikiriki, rogac, suncokret, konoplja, grasak, anis, kao I mnoge druge…
Trecu grupu cine zivotinjski dodatci, takodje oko 20-ak procenata, koji svojim ostrim mirisom privlace ribe iz vece udaljenosti, razdrazuju ih, I dosta dugo zadrzavaju na mestu ribolova. To su najcesce: Mleko u prahu, kostano brasno, riblje brasno, a cesto se dodaju I zivi mamci u manjem broju, poput crva, larvi komaraca, secenih glista...
Osim ovih osnovnih delova primame jos se dodaju I razne arome, poput vanile, meda...a takodje I razne supstanse koje povezuju hranu, daju joj odredjenu cvrstocu ili kakve druge osobine...Radi promene konzistencije I cvrstine hrane cesto joj je dodaju zemlja, glina, kreda...
Druga vitna stvar kod prihranjivanja mesta je kako napravljenu hranu rasprsiti na zeljnu teritoriju. To, naravno, nije problem ukoliko pecamo na 2, 3 ili 4 metra udaljenosti od obale, ali ukoliko je mesto prezentacije dalje moracemo upotrebiti odgovarajuce alatke. Najcesce se koriste: pracka, kobra, raketa, kasika i stap.racka nije potrebno posebno opisivati, jer je prosto nemoguce da neko od nas ne zna kako ona izgleda. Odlicna je za sve vidove hrane za prihranjivanje, a i vrlo je pouzdana i precizna na udaljenostima 30 do 40m od obale.
Kobra je zakrivljena cev, sa otvorom u gornjoj trecini. Pravi se raznih dimenzija (duzine, i precnika) u zavisnosti za koje dimenzije boila je namenjena(koristi se iskljucivo za hranjenje boilima). Veoma je precizna i dostize daljine i preko 70 metara. Stap, je ravna verzija kobre.
Kasika, ili bi se pre mogla nazvati lopata, jer veoma potseca na istu, da ne kazemo da je identicna, ima nesto vise ivice i malo je uza. Odlicna je za prihranjivanje svim vrstama primame, na ne velikim udaljenostima, 20-30 metara od obale. Ima dosta velik hvat, i dosta ce pomoci pri oblilnom hranjenju mesta.
Kako ribu primamiti
Copyright © 2009 Pecaroši.com.Sva prava zadržana.